Ученици
Корисни линкови
Адреса
Архива
СЛИКЕ ИЗ ТРОГЕНА
А ипак, кад дођете до човека и његовог битисања, приметићете да је и он сам само фрагмент природе који у себи понавља истоветне обрасце (а и како не би када га је изнедрила), с тим што у себи неће увек такав спокој наћи.
Погледам наранџасти лист и помислим да ово дрво овде никада није било умрљано крвљу, да се на њега никада није наслонио човек уморан од бежања и да се неће сакрити дете како га не био погодио куршум. Ту је само клупа. Црвена. Чиста и неумрљана. Ту је само за туристу који пешачи и жели да слика врхове Сантиса и покуша да наслути правац у коме се пружају Аустрија и Лихенштајн. Желим да засадим овакво дрво у Србији.
Марија Костандиновић, психолог и супервизор