Ученици
Корисни линкови
Адреса
Архива
CЛИКЕ ИЗ ТРОГЕНА
 |
Оно што је у начину рада у Дечјем селу „Песталоци“ најлепше то је да никада не знате на који начин ћете о нечему говорити,
|
нити знате куда вас даље може одвести то размишљање... Оно што је, опет, након тога могуће, то је да промените начин размишљања, па вам после тога буде тешко да наставите да радите и закључујете као некада... Али, то је ако учите и срцем...
Ове године је рад са наставницима супервизорима био другачије организован, дали су нам слободу да одлучујемо о нама важним темама којима ћемо се бавити. Сваки контакт са педагозима са овог места ме подсећа шта треба да буде наш циљ, који нам се под притиском ОБАВЕЗНОГ губи, заборавља, оставља по страни..., а то је ПРОЦЕС, који сам по себи треба да буде одредиште, да он буде тај који се посматра. И, ако будемо довољно мудри да не пожурујемо у закључавање и исхитрено достизање стандарда, можемо доспети до дечјег срца и направити ТАЈ МОСТ са њима, једини преко кога се може прећи преко бездана незнања и стићи некуда.... Унапред постављено исходиште, без међусобног упознавања и стварања односа са дететом, бојим се да није достижно. Сам Песталоци је инсистирао на томе да се учи срцем, мозгом и рукама, али...,рекла бих, да ми, ипак, највише подучавамо мозак. Зар не?
Имена која ми данас одзвањају у глави су Валтер Роберт Корти и Тадаус Сас.
Корти - зато што је имао племениту идеју о којој је написао чланак у новинама: направити сигурно место за децу која су после Другог светског рата остала сирочад, а коју су подржали истомишљеници дајући своју земљу на којој ће волонтери саградити куће за ову децу без дома. Ово подупире моје идеје да ће на свету увек бити више добрих него лоших људи и да морамо да разговарамо са другима о својом замислима, јер једино тако можемо да их остваримо.
Тадаус Сас - са 11 годинс дошао у село из варшавског гета заједно са још 15 деце. Пробудио се једне ноћи из свог кошмара и почео да, веома живописно, црта на школској табли своје трауматично детињство. Ујутру је УЧИТЕЉ видео ове драматичне догађаје на начин на који их је видело и доживело дете које је успело да преживи истребљивање пољских Јевреја. Сачувао је цртеж. Био је, можда, потребан само један потез, па да Тадеус након тога не постане сликар. УЧИТЕЉ је сачувао цртеж, саопштавајући тиме дечаку колико је оно што се налази на њему вредно и драгоцено.
Марија Костандиновић, школски психолог
