Основна школа „Нада Матић" Ужице

Нова посета Историјском архиву

Историјски архив Ужице позвао је ђаке и наставнике наших школа да, у оквиру обележавања „Недеље архива“, дођу на презентацију рада ове установе. Био је то добар повод  да ученици  ОШ „Нада Матић“,  са наставницом Аном Веснић, 20. априла посете Архив .  

Петнаест  ученика од 5. до 8. разреда који показују натпросечно интересовање за историју, имали су прилику, већина по први пут, да се упознају са радом Архива. У пријатној атмосфери архивске читаонице,  у којој су радили бројни истараживачи прошлости нашег краја, архивски радник Зорица Арнаутовић упознала нас је како се прикупља, чува и користи архивска грађа, који су најзначајнији фондови и збирке. Само седам архива у Србији издаје свој часопис, а ужички архив је један од њих, што се сматра подвигом. Није крила задовољство што се данас Архив налази у новој и лепој згради која је украс Ракијске пијаце.  На питање који је најпознатнији ужички бренд, један ученик је рекао ужичка лепиња, а она нам је из збирке старих фотографија показала добро очувану велику  фотографију пекара Влајка Чарапића који је измислио овај специјалитет. Иначе, збирка о старим занатима и еснафским удружењима веома је богата и одлично сређена.  На фотографији старог Ужица ђаци су препознали раскрсницу код Општине, из времена кад је уместо асфалта још била калдрма. Затим нас је историчар Немања Спаловић увео у депо, где смо на лицу места видели део архивске грађе. Требало је то да буде најзанимљивији део ове посете, али је кратко трајао, а наш домаћин није био на висини задатка.

Сазнали смо да се ускоро отвара нова изложба у Архиву, па ето повода да их опет посетимо и поправимо утисак. Циљ посете, проширивање знања о прошлости нашег краја, био је остварен.

                                                     Ана Веснић

Стручно усваршавање библиотекара - обука за претрагу КоБСОН портала

Наша библиотекарка Милица Мариновић, професорка италијанског језика, присуствовала је обуци за  претрагу КоБСОН портала, одржаној 8. априла 2016. године, у Регионалном центру за професионални развој запослених у образовању Ужице.

Обука је била намењена школским библиотекарима.
КоБСОН је Конзорцијум библиотека Србије за обједињену набавку.  Путем овог портала могуће је приступити колекцији од 35.000 иностраних научних часописа и преко 150.000 научних књига. Такође, омогућава приступ апстрактно-читатним и базама пуног текста.
Полазницима је представљена практична претрага и имаће могућност да отворе личне налоге за приступ сервисима.

 Д. Илић Мићовић

Час географије у Јокановића кући

У оквиру одељка Завичајна географија, наставница Марина Марјановић одржала је ученицима осмог разреда час географије у Јокановића кући.

Час ликовне културе у Народном музеју

Двочас ликовне културе одељења 53, са темом о вајарству, одржан је у Народном музеју Ужице. У галеријском простору ове установе поставку су чиниле скулптуре нашег истакнутог уметника Велимира Каравелића, академског скулптора и ликовног педагога. Двадесет шест изложених дела, израђених претежно у мермеру, чиниле су скулптуре духовника, свештеника, монаха, путника, песника, научника, манастирских чувара, жена.

   При самом уласку у галерију, на тренутак смо остали затечени и неми пред белином светлосне тишине амбијента у комe су ,,почивале“ скулптуре, стваравши илузију археолошки омеђеног простора једне некрополе. Окамењени, нагло заустављени људи, ,,опхрвани умором бесмислених сеоба, погурени под теретом предачких митова, али и сопствених мисли, одредили су судбински путопис трагајући за сопственим завичајем“. Из те човекове потраге, проистекао је и сам назив изложбе ,,Путници и духовници“.

  Ученици су с посебном пажњом посматрали скулптуре и стицали занање о вајарству, као грани ликовне уметности, скулптури и рељефу, видели су и опипали материјале од којих се скултуре израђују, учили о поступку вајања и клесања. Уочавали су конвексне и конкавне форме, прошупљене вајарске форме, пластичност облика дефинисану суптилном али изузетно чврстом карактерном линијом ликова. Више о самој изложби и скулптурама ученицима је говорила Катарина Доганџић Мићуновић, кустос Народног музеја. Несебично, предано и на занимљив начин, приближила је ученицима свет Каравелићевих фигура, од реалног до сведеног, стилизованог и експресивног начина представљања, говорећи језиком прилагођеним узрасту ученика. Колористички ефекат белог, као и инсистирање уметника на намерној монотонској минималности, савршено уклопљеној у ,,мир и тишину сенки белообразних замишљености“, говорио је о сусрету енергија човека и камена, њиховој постојаности и неуништивости, будећи питање  о нашој завичаној свезаности и тузи због напуштања тла на којем смо одрасли, вечитом тумарању и лутању, вапећи за тренутком предаха и коначног смираја, како у реалном простору, тако и у нашем унутрашњем бићу.

  Овај текст завршила бих стиховима песника који ову изложбу најприближније описује речима, а те речи, опет, као да се урезују у камен, налик звуку вајарског длета, стварајући посебан одјек и мелодију: