У РАЗЛИКАМА ЈЕ НАША СЛИЧНОСТ

opd-logo-5   

Поводом Међународног дана детета, у одељењу V1 одржана је едукативна радионица, интегративног типа, под називом У разликама је наша сличност. Радионица је обухватила српски језик и књижевност, ликовну културу и музичку културу.

Циљ ове радионице је био да ученици утврде властите позитивне и негативне особине и особине других ученика; да разумеју осећања и потребе других; да буду толерантни и поштују различитост; да увиде да лепота и јесте у различитости; да схвате да свако дете, упркос разликама, мора да има своје место у одељењу; да и сами поштују права детета која су загарантована Конвенцијом о правима детета.

Кроз први део радионице, под називом Наше дрво, водила их је наставница српског језика и књижевности Душица Стевановић. Задатак им је био да завире дубоко у себе и истакну своје најбоље особине, али и оне негативне; да кажу шта је то што највише воле, али и шта не воле. Лепе и позитвне ствари су симболично бележили на цветове од папира у жељи да схвате како све лепо и позитивно треба да остане у нама, да се негује, развија и расцветава као цвеће на гранама, односно да треба да се тудимо да отклонимо, спутамо, савладамо све оно што је лоше, негативно и да не дозволимо да се дубље развија. Негативно треба да отпадне као лист са гране, јер лоше утиче и на нас и на друге у нашем окружењу. Наставница је очекивала да ће им много теже бити да говоре о својим позитивним особинама, што су они и потвдрили. Кроз разговор смо закључили да је позитивна слика о себи први услов за развој самопоштовања, које је неопходно за развој њихових урођених потенцијала, а на крају и прихватања других. Самопоштовањем се развија емпатија, а емпатија утиче на развој толеранције. Ово су путеви који воде до срећног и задовољног детета. Такво дете ће лакше развијати квалитетне односе са другом децом, што је предуслов развоја духа заједништва и јединства у одељењу. Вођени питањима наставницe, дошли су и до закључка да неприхватање различитости често води у дискриминацију и разне видове насиља, односно у кршење права детета која су загарантованаКонвенцијом о правима детета (развој своје личности, талента и способности; сопствено мишљење и слободно изражавање личности; недискриминација; заштита од менталног и физичког злостављања).

Кроз други део радионице ученике је водила наставница ликовне културе Оливера Шуљагић. На часу ликовне културе ученици су добили задатак да се представе цртежом и симболима којима би најбоље себе дочарали. Ликовна техника била је по слободном избору. Од завршених радова сачињена је изложба која је постављена на табли.

Ученици су излазили и вербално објаснили свој цртеж, како виде себе и своја интересовања и хобије. Након тога уследила је дискусија о цртежима, да ли су сви цртежи исти, ако нису, по чему се разликују? Заједно са наставницом изведен је закључак да су сва деца различита, као и њихови цртежи, различито изгледају, различито се облаче, воле различите ствари, слушају различиту музику, имају различите потребе и погледе на свет. У томе и јесте лепота, у различитостима. Зато је потребно да се међусобно уважавамо, дружимо и поштујемо, без обзира на разлике.

Након тога, уследио је разговор о дечјим правима која су представљена у цртежима. Ученици су навели право на образовање, слободу изражавања својих погледа и мишљења, право на слободно време, рекреацију и културне активности.

На питање наставнице да ли мисле да је свој деци у свету омогућено да уживају иста права, ученици су одговорили да није. Као разлог навели су да нека деца живе у ратним подручјима, где им је угрожено основно право на живот. Такође, велики број деце живи на граници екстремног сиромаштва, велики број њих је расељено свуда по свету и не живе са својим родитељима. Наставница је објаснила да је обавеза друштва да брине о деци и да им омогући да уживају своја права, а неке од порука, које су ученици послали одраслима, гласиле су:

,,Дозволите да се и глас деце чује!“

,,Будите толерантнији!“

,,Решавајте сукобе мирним путем!“

,,Више брините о деци!“

,,Припазите на своје понашање, јер ви сте узор деци !“

Последњи задатак био је да одговоре на питање „Зашто баш волим што сам дете?“ Своје одговоре су бележили на стикере, које су лепили на пано. Било је веома занимљивих и духовитих одговора. Они више инспирисани овом темом, написалу су и песму.

Читава радионица је била пропраћена музиком. За избор музичких тачака и кореографију била је задужена наставница музичке културе Мирјана Савић, наравно, у сарадњи са децом. Певали су Деца су украс света Миње Суботе и Више нисам мало дете Леонтине Вукомановић. Сви су уживали и у таленту Иве Смиљанић, односно уз њеној балетској изведбу уз Месечеву сонату I става Лудвига ван Бетовена.

Радионица је реализована у оквиру пројекта „Образовање за права детета“ који реализује Ужички центар за права детета, уз подршку Песталоци дечје фондације из Швајцарске.

Душица Стевановић и Оливера Шуљагић

2021Urazlikamajenasaslicnost1 2021Urazlikamajenasaslicnost2 2021Urazlikamajenasaslicnost3 2021Urazlikamajenasaslicnost4 2021Urazlikamajenasaslicnost5 2021Urazlikamajenasaslicnost6 2021Urazlikamajenasaslicnost7 2021Urazlikamajenasaslicnost8  2021Urazlikamajenasaslicnost10 2021Urazlikamajenasaslicnost11 2021Urazlikamajenasaslicnost9

 

 

 

 

 

 

Снимак са едукативне радионице